Heston-ov
model i ocenjivanje implicirane volatilnosti
Naučna
oblast: Matematička
statistika, Slučajni procesi , Itoovi procesi, finansijska
matematika
Mentor:
Prof.
Dr Milan Merkle
Definisanje
problema. Itoovi
(Itô) procesi su rešenja stohastičkih diferencijalnih jednačina
difuzionog tipa, kod kojih je stohastička komponenta bazirana na
procesu Braunovog kretanja. Ovi procesi imaju mnogobrojne primene u
raznim oblastima, a u novije vreme posebno je u literaturi dominantna
primena u modeliranju cena
finansijskih instrumenata (predmeta trgovine na finansijskim tržištima).
Koeficijent kojim se množi diferencijal Braunovog kretanja u
modelu Itoovog procesa u primenama se naziva volatilnost,
i interpretira se kao mera neizvesnosti,
odnosno rizika u kontekstu primene u finansijama. U zavisnosti od
modela, volatilnost može biti konstanta, funkcija koja zavisi od
vrednosti procesa, ili funkcija koja zavisi od dodatnih izvora slučajnosti
(tzv. stohastička volatilnost).
U pionirskim radovima Fischer
Black,
Myron Scholes i Robert Merton su izveli tada revolucionarnu formulu za odredjivanje
cene opcija pretpostavljajuci konstantnu volatilnost ( Merton i Scholes
su za to dobili Nobelovu nagradu 1997 godine) i postavili osnovu za
odredjivanje cena finansijskih derivata (Blek-Šolsova-BS formula). Iako
veoma značajan, model je baziran na konstantnoj volatilnosti, što
je posle berzanskog kolapsa 1978. godine
postala pretpostavka koja nije podržana stvarnim podacima. Steven
Heston je svojim radom iz 1993. godine prezentovao model koji
ispravlja određene nedostatke BS
formule i daje mnogo bolje rezultate u praktičnim primenama. Prvu stvar
koju je ovaj model korigovao bilo je uvodjenje stohastičke volatilnosti
u formulu, za razliku od konstantne koja je iskorišćena pri izvođenju
BS formule. U ovom modelu raspodela prinosa nije
log-normalna, i
asimetrična je oko srednje vrednosti. Hestonov
model se može posmatrati i kao nelinearni Kalmanov filter.
Sadržaj
i cilj rada. U
ovom radu biće prezentovan Black-Scholes-ov i Heston-ov
model, kao i teorija finansijske matematike i stohastičkog računa
potrebna za razumevanje ovog rada. Posle detaljnog izvođenja i opisa Heston-ovog modela, simulacijom implicirane volatilnosti će se
ispitati efikasnost ovog modela u praksi putem raspoloživih podataka
primenjenih na aproksimativni analitički izraz Heston-ovog modela, Monte
Carlo simulacije, kao i poređenjem dobijenih rezultata za pomenuta
dva modela.
Doprinos
rada. Ovaj
rad daje jasan i koncizan pregled jednog, relativno novog modela,
njegove prednosti i mane, kao i prezentovanje praktične primene i njene
efikasnosti.
Rekurentnost
rešenja stohastičkih diferencijalnih jednačina i primena na modele
kamatnih stopa
Naučna
oblast: Matematička
statistika, Slučajni procesi, stohastičke diferencijalne jednačine
Mentor:
Prof.
Dr Milan Merkle
Definisanje problema. Stohastičke
diferencijalne jednačine difuzionog tipa bazirane na Vinerovom procesu
(Braunovom kretanju) su standardni modeli u finansijskoj matematici i
njima se opisuju i kretanja kamatnih stopa. S obzirom na ekonomske
zakonitosti, svi modeli kamatnih stopa imaju osobinu
rekurentnosti, odnosno vraćanja na stanje u okolini početnog.
Rekurentnost je inherentna osobina Braunovog kretanja u
jednoj ili dve dimenzije, i tu su poznati analitički izrazi za
raspodelu verovatnoća vremena povratka. U većini modela kamatnih
stopa, iako se zna da su rešenja odgovarajućih diferencijalnih jednačina
rekurentna, nije poznata raspodela vremena povratka, i u literaturi nema
podataka o njihovim karakteristikama, na primer, da li je matematičko očekivanje
vremena povratka konačno. Odgovori na ova pitanja
mogu se dobiti Monte Carlo simulacijom.
Sadržaj
i cilj rada. U
radu će biti predstavljeni osnovi teorije stohastičkih diferencijalnih
jednačina,
i
pregled relevantnih modela kamatnih stopa. Simulacijom
na diskretizovanom modelu, ustanoviće se
osobine
vremena povratka, daće se ocene matematičkog očekivanja, varijanse,
medijane i kvantila u zavisnosti od parametara modela. Rezultati
dobijeni simulacijom uporediće se sa stvarnim podacima.
Doprinos
rada.
U radu će biti dat pregled
teorije stohastičkih diferencijalnih jednačina sa posebnim osvrtom
na modele kamatnih stopa. Rezultati
simulacije mogu biti od šireg interesa kao dopuna postojećoj
literaturi.
|