STUDENTIMA ELEKTROTEHNIČKOG FAKULTETA 

2012/2013.

Obaveštavaju se studenti da će uvid u pregledane radove kolokvijuma iz MATEMATIKE 1  biti omogućen u utorak 25. 12. 2012.  u kabinetu 99 po sledećem rasporedu:

 

   grupa P2 u 09:00-10:30

   grupa P3 u 10:30-12:00

   grupa P1 u 12:00-13:30

   

Mole se kandidati da se pre uvida u radove detaljno upoznaju sa rešenjima zadataka istaknutim na oglasnoj tabli.

Pravilnik o polaganju ispita iz Matematike 1 i Matematike 2

2010/2011.

OBAVEŠTENJE O PROMENI NACINA POLAGANJA ISPITA IZ MATEMATIKE 4.doc

Počevši od školske 2010/11. godine ceo ispit iz Matematike 4 moraće da se položi u okviru jedne školske godine.

Studenti koji su dosada dali samo jedan blok iz Matematike 4, moći će da polože preostali blok u januarskom i februarskom roku 2010/11. godine. Ako u tome ne uspeju, položeni blok im se više neće važiti i moraće ponovo da ga polažu.

Master kursevi iz matematike u školskoj 2010/2011. godini držaće se i sa manje od 5 prijavljenih studenata.

2008/2009.

Pravila polaganja ispita iz Matematike 1 i Matematike 2  za 2008/09.

Pravilnik o polaganju ispita iz M1 i M2 2008-09

STARO

2007/2008.

  VAZNO OBAVESTENJE IZ M2 (21.06. 2008)

   Obavestenje-iz-M2

Pravila polaganja ispita iz Matematike 1 i Matematike 2  za 2007/08.

Obavestenje M1 i M2 2007-08

mart 2006.

Prijavljivanje za blokove iz Matematike 4 i 5

http://matematika4.etf.rs/ 

februar 2006.

VS Obavestenje o nastavi iz bloka i izbornog predmeta

septembar 2004.

STUDENTIMA I GODINE ELEKTROTEHNIČKOG FAKULTETA

Informacija Katedre za primenjenu matematiku o matematickim predmetima koje studenti mogu da izaberu u I semestru studija  

Obavezan matematicki predmet za sve studente prve godine je Matematika I. U ovom kursu se obradjuju opsta i linearna algebra, polinomi i diferencijalni racun. Student moze (ali ne mora) da izabere i predmet Praktikum iz Matematike I i time dopuni svoje matematicko obrazovanje na ovom nivou.

Praktikum iz Matematike I se izvodi u dve varijante:

   varijanta A: Osnovi matematike;

   varijanta B: Odabrane teme iz Matematike I.

Osnovi matematike  predstavljaju sazeto ponavljanje dela srednjoskolskog programa matematike (matematicka logika, skupovi, relacije, funkcije, kombinatorika, realni i kompleksni brojevi, elementarne funkcije, diferenciranje i integracija).

Odabrane teme iz Matematike I  su dopuna i izvesno razradjivanje sadrzaja obaveznog kursa iz Matematike I.

PREPORUKA. Materija iz Osnova matematke je neophodna za savladavanje programa Matematike I i pretpostavlja se da vecina studenata vlada tom materijom. Studentima koji osecaju da tu materiju nisu dobro savladali u srednjoj skoli preporucuje se da izaberu ovu varijantu Praktikuma.

Za one studente sa dobrim prethodnim matematickim obrazovanjem (pohadjali matematicki orijentisane specijalizovane srednje skole, ucestvovali na matematickim takmicenjima) za preporuku je izbor varijante B Praktikuma. Time ce poboljsati svoje matematicko obrazovanje, upoznati se sa novim interesantnim temama i stvoriti bolju osnovu za savladavanje tezih strucnih oblasti na kasnijim (diplomskim, postdiplomskim, doktorskim) studijama. 

Pre definitivne odluke za preporuku je da se studenti upoznaju sa programom

predmeta Matematika I i Praktikum iz Matematike I (varijante A i B).

praktikum m1 a b

                                                                        Katedra za primenjenu matematiku

STUDENTIMA ELEKTROTEHNIČKOG FAKULTETA

Imajući u vidu veliki značaj matematike u obrazovanju inženjera elektrotehnike, Katedra za primenjenu matematiku je na svojoj sednici od 20.5.2004, analizirajući izvodjenje nastave matematike na I godini studija, preporučila nastavnicima da i dalje predaju matematiku kao živu nauku sa svim njenim za inženjere interesantnim aspektima (uvodjenje i objašnjenje pojmova, iskazi teorema sa izvodjenjem dela teorema uz objašnjenje izostavljenih dokaza, primeri, algoritamski aspekt sa osvrtom na mogućnost primene računara, ukazivanje na primene u elektrotehnici i računarstvu). Studentima će se kroz praktikume, a u saradnji sa drugim katedrama, ponuditi  upoznavanje sa matematičkim  softverom.

Na kolokvijumima i ispitima će se kroz eliminatorne testove (za neke predmete) tražiti najpre elementarno poznavanje materije, zatim kroz više lakših zadataka i teorijskih pitanja solidno znanje predmeta a zadaci i teorijska pitanja će sadržavati teže delove koji će biti obavezni za kandidate koji žele da dobiju najviše ocene. Zahtev da studenti ovladaju delom dokaza teorema je u funkciji razvijanja kreativnih sposobnosti za rešavanje problema; cilj nije postignut ako se, kao što to čini deo studenata, na ispitu nastoji da se dokaz iz udžbenika reprodukuje do zadnje zapete. Takav postupak može da bude i negativno ocenjen jer student kroz sopstvenu interpretaciju traženog dokaza treba da dokumentuje koliko je suštinski ovladao materijom.

S druge strane Katedra će raznim merama (rasterećenje programa pomeranjem dela gradiva ka višim godinama, izostavljanjem dokaza teorema koji nisu u funkciji razvijanja kreativnih sposobnosti, sistemom kolokvijuma, boljom nastavom i dr.) nastojati da studenti  u najvećem broju kroz kolokvijume ili u prvim ispitnim rokovima ispune svoje ispitne obaveze.

Katedra očekuje da i studenti pred završetak nastave u ovoj školskoj godini i pred predstojeće kolokvijume i ispite uvećaju svoje napore u savladavanju gradiva; to se može postići samo redovnim pohadjanjem predavanja i vežbi, korišćenjem udžbenika, samostalnim rešavanjem zadataka sličnih onima na vežbama, razjašnjavanjem težih mesta samostalno, obraćanjem nastavnicima ili u diskusiji sa kolegama – ukratko, stvarnim studiranjem predmeta kombinacijom svih ovih aktivnosti.